„NE RAZMIŠLJAJTE PREVIŠE, SAMO STVARAJTE“

Posetioci 14. Filmskog fronta biće prvi koji će odgledati film „Parada papirnih lutaka“. Ovim povodom, reditelj Atton Paul objasnio nam je svoj prepoznatljiv stil pravljenja filmova i uveo nas u pozadinu priče, čiju ćemo premijeru gledati u petak u okviru Međunarodne selekcije.

Imate vrlo specifičan način pravljenja filmova i čini mi se da publika mora da upozna Vas, Vašu viziju i način na koji izražavate sebe kako bi mogla u potpunosti da razume Vaše filmove. Kako biste im približili film „Parada papirnih lutaka“?

Ono što ću im predstaviti je vrlo kratak film, od svega dva minuta, koji sam radio vrlo dugo, oko pet meseci. U jednom starom modnom časopisu sam video slike pasa pastelnih boja i to me je inspirisalo da isečem te slike i počnem da zamišljam srećniji svet u kome bi oni mogli da žive. Ovaj film je rezultat toga. To je svakako mesto koje bih voleo da posetim, makar samo u snu.

Film „Parada papirnih lutaka“ ste u potpunosti  snimili na svom Ajfonu. Šta Vam je još potrebno da biste snimili profesionalne filmove, osim smartfona?

S obzirom da sam primarno umetnik koji se bavi izradom kolaža, neophodno mi je da imam vizuelno raskošne, slojevite scene da bih mogao da ispričam priču. Okviri, slaganje boja, raspored predmeta, sve su mi to vrlo bitni faktori kada pravim film.

Koje su prednosti snimanja filma na ovaj način?

Konkretno u mom slučaju, prednost je mogućnost snimanja u malom prostoru, uglavnom je to moj kućni studio, i većina mojih filmova nastaje na površini stola. Ja sam navikao da radim na taj način i ono što sam vremenom naučio je da mogu da napravim čitave scene, sa svom njihovom dubinom, i da mi je zato dovoljan samo jedan sto. Prednost je, naravno, savremena tehnologija sama po sebi zbog svega što omogućava. Zahvaljujući svemu tome, mogu da eksperimentišem koliko hoću, od osvetljenja do objektiva, a da u isto vreme imam jako dobre snimke.

Mnogi reditelji kažu: „Film je dobar onoliko koliko je dobra njegova montaža.“ Da li se slažete sa tim i kako funkcioniše montiranje kada snimate Ajfonom? (s obzirom na to da on ima svoju aplikaciju za montiranje koja je ograničena na skrinšotove i skraćivanje klipa)

Slažem se svakako, montaža je ono što svemu daje smisao, u to nema sumnje. Montiranje je za mene vrlo važno i poslednje dve godine sam proveo tako što sam skoro svaki dan učio ponešto iz te oblasti. To je zapravo počelo tako što sam pravio mashup-ove za Instagram, a tamo postoji vremensko ograničenje od 15 sekundi. Vremenom je preraslo u strast iz koje je proisteklo skoro hiljadu video klipova, a siguran sam da će ih biti još dosta. Dakle, snimam Ajfonom i, kada se snimak učita na Dropbox, prebacim ga na moj iPad mini da ga montiram. Sve je tako jednostavno i zgodno, i to mi mnogo pomaže da ostanem inspirisan i da nastavim da eksperimentišem.

Na koje poteškoće nailazite prilikom dizajna zvuka kada snimate na ovaj način?

Nema nekih većih poteškoća kada radite sa kolažnim filmom i uopšte animacijom. Tačno je da se čuje poneki šum dok snimam, ali to lako izbacim u montaži i ubacim muziku i zvučne efekte koje sam prethodno snimio. Sam proces je jednostavan i to je ono što ga čini još zabavnijim, ono što te tera da vidiš šta još možeš da napraviš sa svim tim alatkama koje su na raspolaganju.

Životinje se često pojavljuju u Vašim filmovima, uključujući i ovaj koji ćemo videti na Filmskom frontu. S druge strane, ljudi gotovo i da nema. Zašto?

Prilično sam siguran da je to zato što sam oduvek mnogo voleo životinje. Tako su misteriozne i prelepe, i verujem da bi se moje tri mačke složile sa ovim što sam rekao. (smeh)

Tema ovogodišnjeg Filmskog fronta su video igre, a znam da je Vaša omiljena igra svih vremena „Tron“. Po čemu je ona posebna?

„Tron“, i video igra i film, ostavili su ogroman utisak na mene kada sam bio tinejdžer. Čak sam kao osamnaestogodišnjak išao u Holivud u želji da snimim nastavak tog filma. Recimo da se to tada nije desilo, ali mi je i dalje neostvareni san (smeh).

Očigledno Vam se dopada originalna verzija filma, a kako Vam se čini rimejk?

Rimejk stvarno jeste prelep film. I pre njega sam bio veliki fan reditelja Džozefa Kosinskog, tako da, kada sam saznao da će on režirati nastavak, bio sam vrlo uzbuđen. To me je tako vratilo u mladost, a i sama činjenica da će „Tron“ ponovo biti u centru pažnje činila me je vrlo srećnim.

Moto ovogodišnjeg Filmskog fronta je: „Pređi na sledeći level.“ Šta Vi treba da uradite da biste prešli na sledeći level?

To je ono što pokušavam svaki put kada snimam film – da to uradim najbolje što mogu sa opremom koju imam u tom trenutku. Često se vraćam starijim kamerama, vhs-u, igračkama... I jedva čekam da vidim na kom će levelu to biti na kraju. Svima govorim da neguju tu unutrašnju želju za istraživanjem, da ne razmišljaju previše, nego da jednostavno stvaraju. Nikad ne znaš koliko će genijalno biti to što slučajno napraviš kada se u potpunosti prepustiš igranju.

S obzirom da ste izabrali baš Filmski front za premijeru Vašeg novog filma, pretpostavljam da smatrate da je ovaj festival nešto posebno? Drugim rečima, na kom levelu je Filmski front?

Da, stvarno mislim da je poseban festival i počastvovan sam što sam deo toga. Sasvim sigurno ću i naredne godine prijaviti neki film. Svi sa kojima sam razgovarao su tako prijatni i ljubazni, i baš se lepo osećam zbog toga. Mislim da je Filmski front sada na vrlo visokom, profesionalnom nivou i da ima kvalitetan sadržaj. Jedva čekam da vidim kako će izgledati ubuduće.