FILM FRONT: GO TO THE NEXT LEVEL!

Svi vole kratke filmove! Ovaj Filmski Front obeležila je rekordna posećenost i autentičan i kvalitetan program. Preko 2000 ljudi pogledalo je više od 60 kratkih filmova za četiri dana. Stručni žiri u sastavu Mina Cvetinović Pavkov, animator; Pavle Vučković, reditelj; Marko Grba Singh, reditelj; doneli su tešku odluku o pobednicima 14. Filmskog Fronta selekcije “Show your skills” (Srbija i region)

 Nagrada BOSS LEVEL  pripala je igranom filmu "Igra malog tigra" autorke Jasne Nanut kako u obrazloženju kaže - "Za iskren, kompletan film, koji se bavi tolerancijom u muško-ženskim odnosima, baziran na intimnom scenariju i do tančina iznijansiranim karakterima." Nagrada pod nazivom NEXT LEVEL - "Za podstrek mladom autoru koji najavljuje specifičnu autentičnost u izrazu. Za originalnost u pristupu jednoj tipskoj ruralnoj porodičnoj temi." pripala je igranom filmu "Paraliza"  Zorić Dušana. BONUS LEVEL zaslužio je dokumentarni film"Dušan, čovek sa sporim internetom"  Kesegi Daria -"Za sveži, duhoviti, emotivan opis generacije kojoj internet postaje jedini način komunikacije.".  Na svečanoj dodeli prisustvovao je i autor ”U suštini ja sam gledao mnogo dokumentaraca i činilo mi se da svi imaju neku formulu. Tužno, slow motion, on šeta i baca kamenje i slično. Delovalo mi lepo, a jednostavno i rekao sam sebi da moram to da snimim. Ja ne doživljavam nikakvu patnju u životu i odlučio sam da smislim veliku glupost za koju bih ’’doživljavao’’. Mi smo sa sela i stvarno imamo spor internet i morao sam tu moju patnju da pretvorim u film.”- rekao je Dario o svom filmu.

Nakon proglašenja, putem video poruke oglasila se i Jasna Nanut i istakla svoje zadovoljstvo povodom osvajanja nagrade na jednom od prestižnijih festivala kratkog metra u regionu.

Za najbolji film međunarodne selekcije ”Challenge accepted”, glasala je publika ocenjivajući svaki film na skali od 1 do 5. Publika je dodelivši prosečnu i najveću ocenu 4,75 nagradu dodelila filmu "He and She" koji potpisuje autor Marco Gadge.   Marko Grba Singh ovim povodom je istakao da je ove godine Filmski Front dokazao i pokazao da ispunjava sve kriterijume jednog kvalitetnog filmskog festivala i da svaki naredni level za ovaj Festival može biti samo bonus level. ”Kino Klub Novi Sad kao organizator Festivala oduvek se trudio da pruži šansu mladim i neafirmisanim autorima kao i nezavisnim i malim produkcijama. Čast nam je da sudeći po broju prijava, posećenosti i rejtingu u regionu to uspešno i ostvarujemo. Trudićemo se da to shvatimo ozbiljno i nastavimo još samopouzdanije”, kazala je direktorka Festivala Nina Latinović. ”Ako veruješ u nešto i ako guraš neki svoj cilj mislim da uvek možeš da se baviš tim. Ukoliko je iskren pristup i neko to radi iz srca onda će verovatno to da funkcioniše.”- poručio je Pavle Vučković mladim autorima kao i organizatorima Fronta.  Neosporna je neophodnost postojanja ovog festivala kako za publiku tako i za autore. Za ovu godinu je igra završena ali po svemu sudeći nikad nije game over, jer uvek postoji sledeći nivo! 

FILM FRONT YOU WIN!

GO TO THE NEXT LEVEL!

DOKUMENTARNI FILM SELEKCIJE SRBIJA/REGION

Razne su asocijacije na sintagmu iz naslova. Ipak, bar kako se potpisnici ovih redova čini, dokumentarni film (samim tim što onemogućava iluziju) u našoj svesti podrazumeva dozu ozbiljnosti. Predočavaju nam se činjenice, a pogotovo ukoliko su one iz našeg neposrednog okruženja time postaju teže za distanciranje, stvaranje iluzije. Teško štivo, ne čini vam se? Jednostavno bi bilo gledati kratki dokumentarac o severu Danske...

Ipak, domaća selekcija Filmskog Fronta nudi nam pet tematski i stilski sasvim različitih filmova koji, svaki na svoj način, iskaču iz opisane predrasude i baškare nam se posle dugo po pameti.

Dušan, čovek sa sporim internetom

Nezavisno od toga jeste li nekada u životu osetili bol slabog wifi signala ili ne, Dušanovo gotovo romantičarsko preterivanje malo ko nije i sam proživeo. Zato se i povezujemo i smejemo njemu, čoveku sa malim-velikim problemima, dramatičnoj muzici i parodijskom tonu filma. Film traje nešto ispod četiri minuta, koliko i prosečna šala, ali ga format i ton ne čine manjim estetskim uživanjem. Dramatični kadrovi u magli u pastelnim bojama prave savršenu atmosferu koju muzika i patos u glasu Dušana-naratora upotpunjuju. Režirao ga je Dario Kesegi, čiji intervju takođe možete pročitati na blogu Filmskog Fronta.

Bitlsti in Slovenia

Film je rezirao Tomaz Pavkovic, a, kako na kraju saznajemo, govori o učesnicima štamparske radionice u Matrijaršiji (Beograd). Oni vole da sviraju i predstavljaju nam se u kolažu razgovora sa kamerom i prikazom njihovog nastupa. Jedan sasvim neobičan bend koji predvodi Pseudo Alen Islamović, a često sviraju i sa Bitlstima. Njihovi fanovi su mala, ali odabrana grupa. Gledaoci bivaju neposredno upoznati sa njima i njihovom pričom, bez ikakvog konteksta (koji delom dolazi na kraju) ili uvoda. Upravo ovakav pristup čini ovaj film prijemčivim, a gledaoce radoznalim- nije važno šta je to što oneobičava ovaj bend, važno je koliko su oni interesantni u svojoj različitosti.

Ispred zastava

Film Sanje Bistričić na festivalskom prikazivanju dobio je glasan aplauz. Tema filma je sasvim u skladu sa našom premisom iz uvoda, to jest, tretira posleratnu mržnju između Srbije i Hrvatske, te je sasvim očekivano da izazove emotivnu reakciju. Ipak, fokusira se na jednu dijametralno suprotnu sliku- ljubavnu priču. Dvoje mladih pričaju nam o svom upoznavanju i zajedničkom životu i preobražaju svoje slike o Srbiji, to jest, Hrvatskoj. Iako je naivan, a možda i tendeciozno naivistički, film pogađa žicu jer je iskren.

Zašto da živim

Pank, droga i hrišćanstvo. Zašto da ne pogledate ovaj film? Naslov je preuzet od istoimene pesme benda Dva minuta mržnje, sa čijim se članovima upoznajemo gotovo 30 godina nakon njegovog raspada. Scenario i režiju radio je Nikola Končarević. Iako je vizuelno dosta monoton (prepliću se lica sagovornika i izoštreni delovi teksta na stranicama knjige, kao i poneka fotografija) otvara mnoga pitanja. Formalno se bazira na priču Saše Ivanovića Sajle o skidanju sa droge i pronalasku puta do vere, a gledalac ne može i sam da ne prevrne po glavi odnos između panka i hrišćanstva (kako Sajla kaže- Isus je bio panker). Interesantan je i njegov pogled na duhovnu muziku jer, po njemu, ona podrazumeva duhovan tekst, a može da bude bilo kog žanra. Na kraju, pitamo se i šta je to bunt i koje sve forme može da uzme.

24h ljubav

Ispitni film Milane Nikić inenađuje naša očekivanja i u kontektekstu žanra i u kontekstu naslova. 24h ljubav je vrlo lična, iskrena priča o ljubavi između autorkinih dede i babe koju ona metaforično vidi kao ljubav vilinih konjica koji žive samo dan i zajedno se ugase. Gledalac je svestan ruke koja drži kameru jer čuje autorku kako se smeje ili razgovara i zato se ne oseća voajerski u tom mikrokosmosu života ovih staraca. Istovremeno, oseća se vrlo lično uvučen u razgovor ovo troje ljudi koji se dobro poznaju i vole. Okosnicu priči daje monolog o razmišljanju o ljubavi, koji je možda i predugačak i suvišan, ali jedan isto tako umetnuti element jeste veoma interesantan- kratki klipovi mladih u izlasku koji takođe razgovaraju o ovoj temi. Film je topao i poziva na razmišljanje. A šta je lepša tema?